Zeleni talas predstavlja jedan od sistema upravljanja saobraćajem koji omogućuje bolji protok vozila, posebno u gradovima koji imaju velike saobraćajne gužve. Cilj zelenog talasa je smanjenje saobraćajne gužve posebno u špicevima i na putnim pravcima u gradu koji su najviše opterećeni.
Sistem zelenog talasa je tako postavljen da ako se vozila kreću unapred određenom i definisanom brzinom, na deonici puta koja ima zeleni talas, ona će stalno nailaziti na upaljena zelena svetla na semaforima. Međutim, to je samo osnovna definicija zelenog talasa, u praksi to izgleda drugačije.
Ako bi zeleni talas bio fiksan, njegovom primenom bi se propustilo mnogo vozila na određenoj dugoj deonici nakon čega bi ta vozila neminovno stigla do nekog uskog grla i tu se nagomilala. Rešenje je da rad semafora mora da biti prilagodljiv.
U različitim delovima grada i različitim delovima dana dešavanja u saobraćaju su drugačija. Samim tim rad semafora se prilagođava različitim situacijama. Sistemi za upravljanje saobraćajem postaju složeniji, te se u tu svrhu koriste kamere i senzori koji snimaju situaciju na terenu. Korišćenjem matematičkih modela se informacije dobijene sa terena obrađuju i na osnovu njih se usklađuje rad semafora i menja brzina na deonicama kako bi se postigla manja gužva i pravljenje čepova.
Kako funkcioniše zeleni talas u Beogradu? Pročitajte u našem sledećem članku.