Deo 2: Klima hladi slabije, vazduh smrdi, a oči peku – zašto vozači prekasno reaguju?
Pre desetak godina klima uređaj u automobilu bio je pitanje komfora. Danas, kada letnje temperature u Srbiji redovno prelaze 35 stepeni, klima postaje deo normalne i bezbedne vožnje. Posebno u gradovima poput Beograda, gde se automobil parkiran na suncu za kratko vreme pretvara u plastenik na točkovima.
I upravo zato mnogi vozači primete problem tek kada stignu prvi ozbiljni toplotni talasi. Klima još uvek radi, ali više ne hladi kao ranije. Potrebno joj je mnogo više vremena da rashladi kabinu, vazduh deluje “teško”, a nekada se pri uključivanju pojavi i neprijatan miris. Kod osetljivijih osoba javljaju se peckanje očiju, kijanje ili iritacija grla tokom vožnje.
Kod polovnih automobila ovo je jedan od najčešće ignorisanih sistema, upravo zato što problemi nastaju postepeno.
Klima uređaj retko kada prestane da radi odjednom.
Mnogo češće performanse opadaju iz godine u godinu. Jednog leta hladi malo slabije, sledećeg joj treba više vremena, a onda vozač nesvesno počinje da spušta temperaturu na minimum i pojačava ventilator do kraja kako bi nadoknadio gubitak efikasnosti.
Najčešće nije u pitanju jedan veliki kvar, već kombinacija sitnijih problema. Filter postaje zaprljan, protok vazduha slabi,skuplja se vlaga i nečistoća, a ceo sistem mora da radi pod većim opterećenjem nego ranije. Kod automatskih klima dodatni faktor mogu biti senzori i klapne ventilacije koje više ne regulišu temperaturu precizno kao kada je automobil bio nov.
Zato vozači često kažu: “Duva hladno, ali ne hladi.” I to je zapravo veoma precizan opis sistema koji postepeno gubi performanse.
Servisi za japanska i južnokorejska vozila sa više od 20 godina iskustva. Zakažite pregled ili servis vozila ovde.
Veliki problem koji mnogi ne povezuju sa klimom jesu bakterije i gljivice unutar ventilacije.
Kada se automobil ugasi nakon rada klime, u sistemu ostaje vlaga. Ako se klima dugo ne održava, isparivač postaje idealno mesto za razvoj mikroorganizama. Tokom vremena pojavljuje se karakterističan ustajali miris koji mnogi pokušavaju da “reše” jačim osveživačem za auto, iako je pravi problem duboko u ventilacionom sistemu.
To nije samo pitanje neprijatnog mirisa.
Kod osoba koje imaju alergije, osetljive sinuse ili probleme sa disanjem, prljava klima može značajno pogoršati tegobe tokom vožnje. U proleće i leto situacija postaje još gora zbog polena i prašine koje kabinski filter više ne uspeva pravilno da zadrži.
Razlika između manuelne i automatske klime ovde postaje posebno primetna. Manuelna klima zahteva stalnu intervenciju vozača – pojačavanje ventilatora, spuštanje temperature i ručno podešavanje vazduha. Zbog toga mnogi preteraju sa hlađenjem, pa kabina postane previše hladna, dok motor i klima rade pod većim opterećenjem.
Automatska klima ne hladi nužno jače, ali radi inteligentnije. Sistem preko senzora održava zadatu temperaturu i prilagođava rad ventilacije bez potrebe da vozač stalno nešto podešava. Zbog toga vožnja deluje prijatnije i stabilnije, naročito tokom dugih letnjih putovanja.
Postoji i česta zabluda da automatska klima može potpuno da radi samo na kontakt, dok manuelna zahteva upaljen motor. U realnosti, kod oba sistema ventilacija i elektronika mogu raditi kada se da kontakt, ali pravi rad kompresora – odnosno stvarno hlađenje – uglavnom zahteva da motor bude pokrenut. Automatska klima samo ostavlja utisak “pametnijeg” i bržeg sistema jer elektronika odmah počinje da reguliše ventilaciju i temperaturu.
Još jedna velika greška je takozvana “samo dopuna freona”.
Ako klima gubi gas, to znači da negde postoji problem – sitno curenje, oslabljeni dihtung ili mikrooštećenje sistema. Samo dopuniti freon bez provere često znači da će klima ponovo oslabiti vrlo brzo, posebno kod starijih polovnih vozila.
Zato je upravo proleće najbolji trenutak za proveru klima sistema. Ne kada stigne prvi tropski talas i kada servisi postanu puni, već ranije, dok se mali problemi još uvek rešavaju jednostavno i mnogo jeftinije.
Dobra klima danas nije luksuz.
Ona direktno utiče na koncentraciju vozača, kvalitet vazduha u kabini i opšti osećaj tokom vožnje. A kada temperature napolju pređu 35 stepeni, razlika između održavanog i zapuštenog klima sistema postaje ogromna već nakon prvih nekoliko minuta za volanom.