Koliko košta garaža u Beogradu? Zakup, kupovina ili gradnja sopstvene garaže
Jedna od najčešćih rečenica koju vozači izgovore posle nekoliko godina života u Beogradu glasi: „Možda je ipak trebalo da kupim garažu.“
Nakon nekoliko oštećenja od grada, nekoliko kazni za parking, dve zamene retrovizora i jednog letnjeg dana kada je unutrašnjost automobila dostigla temperaturu pećnice, ideja o garaži više ne deluje kao luksuz.
Ali koliko zapravo košta imati garažu u Beogradu? Odgovor zavisi od toga da li želite da je iznajmite, kupite ili napravite sami.
Ovo je treći deo serijala o garažama, parkinzima i zaštiti vozila u Beogradu. U prethodnom delu smo pisali o javnim garažama i parking zonama. Napominjemo da je serijal informativnog karaktera i da se cene, uslovi i procedure mogu razlikovati u zavisnosti od lokacije i slučaja.
Iznajmljivanje garaže – najlakši ulazak u priču
Za većinu vozača zakup je prvi korak.
U centralnim gradskim opštinama poput Starog grada, Vračara, Dorćola ili dela Novog Beograda, mesečni zakup garažnog mesta često se kreće od oko 80 do 200 evra, dok se na najtraženijim lokacijama može tražiti i više. Potražnja za garažama je stalna, naročito u delovima grada gde je parking hronični problem.
Prednost zakupa je očigledna – nema velikog početnog ulaganja.
Mana je što posle nekoliko godina plaćanja zakupnine mnogi shvate da su praktično otplatili značajan deo vrednosti garaže koju nikada neće posedovati.
Kupovina garaže ili garažnog mesta
Ako ste poslednjih godina kupovali stan u novogradnji, verovatno ste primetili da investitori garažna mesta više ne tretiraju kao dodatak, već kao zasebnu nekretninu.
Na pojedinim lokacijama u Beogradu garažno mesto danas košta koliko i pristojan polovan automobil.
Aktuelni oglasi pokazuju da se garažna mesta u novogradnji često prodaju u rasponu od približno 15000 do 30000 evra, dok na najtraženijim lokacijama cena prelazi i 40000 evra. Dorćol, Vračar i pojedini delovi Savskog venca spadaju među najskuplje delove grada za kupovinu garažnog prostora.
Na prvi pogled deluje mnogo. Međutim, kada se uporedi sa dugoročnim zakupom i rastom cena nekretnina, mnogi vlasnici stanova garažno mesto počinju da posmatraju kao investiciju, a ne samo kao parking. Posebno u delovima grada gde je pronalaženje slobodnog mesta postalo svakodnevna avantura.
Koliko prostora je potrebno za privatnu garažu?
Mnogi vlasnici kuća u Beogradu i okolini imaju dovoljno prostora za garažu, ali nikada nisu ozbiljno razmišljali o tome.
Za jedno prosečno vozilo potrebno je približno:
- širina oko 2,5 do 3 metra;
- dužina oko 5 do 6 metara.
To je apsolutni minimum. U praksi je mnogo prijatnije imati barem 3,5 metra širine, kako bi vrata mogla normalno da se otvaraju i kako bi ostalo mesta za prolaz ili police za alat.
Za moderne SUV modele japanskih i korejskih proizvođača često je potrebno planirati i nešto više prostora nego što su zahtevali automobili pre dvadeset godina.
Servisi za japanska i južnokorejska vozila sa više od 20 godina iskustva. Zakažite pregled ili servis vozila ovde.
Nadstrešnica – najjeftiniji oblik zaštite
Mnogim vozačima zapravo nije potrebna puna garaža. Dobra nadstrešnica rešava najveće probleme:
- direktno sunce;
- grad;
- sneg i led;
- lišće i smolu sa drveća.
U praksi se mnogi vlasnici odlučuju za čelične ili aluminijumske konstrukcije sa polikarbonatnim krovom, što je znatno manja investicija od zidane garaže. Lokalne bravarske radionice često nude izradu po meri.
Za automobil koji svakodnevno stoji napolju, čak i jednostavna nadstrešnica može napraviti veliku razliku tokom leta.
Zidana garaža – dugoročno rešenje
Ako već posedujete plac ili dvorište, klasična garaža pruža najviši nivo zaštite. Osim od vremenskih uslova, štiti automobil i od:
- UV zračenja;
- vandalizma;
- krađe;
- naglih temperaturnih promena.
Dodatna prednost je što garaža često postaje i radionica, ostava za alat ili prostor za sezonsku opremu.
Međutim, mnogi vlasnici prilikom gradnje zaboravljaju jednu važnu stvar – ventilaciju. Loše provetrena garaža može stvoriti vlagu koja dugoročno nije dobra ni za automobil ni za samu građevinu.
Šta se više isplati?
Ne postoji univerzalan odgovor.
Za nekoga ko živi u centru grada i planira da se preseli za nekoliko godina, zakup može biti najlogičnije rešenje. Za vlasnika stana u novogradnji kupovina garažnog mesta može predstavljati dodatnu vrednost nekretnine. Za nekoga ko ima dvorište, nadstrešnica često daje najbolji odnos uloženog i dobijenog.
Ono što je sigurno jeste da je problem parkinga u Beogradu svake godine sve izraženiji, dok broj automobila raste brže od broja novih parking mesta. Zbog toga garaža više nije samo pitanje komfora, već sve češće postaje pitanje očuvanja vrednosti automobila.
U sledećem delu se bavimo time kako Beograd utiče na automobil koji stoji napolju – od sunca i grada do drveća, golubova i zimske soli.