Jesen u Srbiji donosi češće kiše, mokre kolovoze i lokve koje nije uvek lako uočiti na vreme. U takvim uslovima automobil može iznenada da izgubi prijanjanje, a vozač da oseti da volan više ne reaguje kao inače. Jedan od mogućih uzroka je akvaplaning — opasna pojava koja se često meša sa proklizavanjem. Saznajte kako se razlikuju, kada nastaju i šta na automobilu mora da bude ispravno da biste smanjili rizik.
Šta je akvaplaning i kada se javlja?
Akvaplaning nastaje kada guma ne uspeva dovoljno brzo da odvede vodu sa površine kontakta sa kolovozom. Između gazećeg sloja i asfalta tada se formira sloj vode, zbog kojeg guma gubi deo ili gotovo sav direktan kontakt sa podlogom. Automobil može slabije da reaguje na upravljač, a sposobnost kočenja i održavanja pravca može biti ozbiljno narušena.
Do akvaplaninga može doći tokom bilo kog godišnjeg doba, kad god na putu ima dovoljno vode. Jesen je posebno pogodan povod da se o njemu govori zbog čestih padavina i lokvi, ali opasnost postoji i tokom prolećnih kiša i letnjih oluja.
Rizik raste sa povećanjem brzine i količine vode na kolovozu. Važni su i dubina šare, pritisak u gumama, opterećenje vozila, stanje asfalta i odvodnjavanje puta. Ne postoji jedna univerzalna brzina pri kojoj akvaplaning uvek počinje — uslovi mogu znatno da se razlikuju od puta do puta.
Posebno obratite pažnju na pukotine u kojima se zadržava voda, udubljenja na asfaltu i veće lokve posle obilnih padavina. Ako ne možete pouzdano da procenite njihovu dubinu, nemojte kroz njih prolaziti velikom brzinom.
Akvaplaning i proklizavanje nisu isto
Obe pojave mogu dovesti do gubitka kontrole nad vozilom, ali ne nastaju na isti način.
Kod akvaplaninga, sloj vode razdvaja gumu od kolovoza, pa guma ne može normalno da prenosi sile potrebne za upravljanje, kočenje i ubrzavanje. Vozač može osetiti da je volan odjednom postao neobično lagan ili da automobil ne prati zadati pravac.
Kod proklizavanja, guma gubi dovoljno prijanjanja da počne da klizi po podlozi. To može da se dogodi na mokrom asfaltu, ali i na suvom putu ako se prebrzo uđe u krivinu ili se naglo koči, ubrzava ili okreće volan. Proklizavanje mogu izazvati i led, sneg, blato ili mokro lišće.
Ove pojave nisu međusobno isključive: akvaplaning može dovesti do proklizavanja, a vozilo može istovremeno imati različit nivo prijanjanja na različitim točkovima. Zbog toga nije uvek moguće pouzdano prepoznati uzrok samo po osećaju za volanom.
Šta uraditi kada automobil počne da „pliva“?
Najvažnije je da ne reagujete panično i ne pokušavate da vratite kontrolu naglim pokretima.
Ako posumnjate na akvaplaning, postepeno otpustite gas, držite upravljač mirno i izbegavajte naglo kočenje ili naglo menjanje pravca. Sa smanjenjem brzine gume mogu ponovo da uspostave kontakt sa asfaltom. Tek kada osetite da je automobil ponovo stabilan, pažljivo nastavite vožnju.
Ako automobil proklizava, reakcija zavisi od toga koji točkovi gube prijanjanje i kako se vozilo ponaša. I u tom slučaju izbegavajte nagle komande, ne pokušavajte da ispravite putanju preteranim okretanjem volana i smanjite brzinu na kontrolisan način. Elektronska kontrola stabilnosti i ABS mogu pomoći u određenim situacijama, ali ne mogu da nadoknade nedostatak prijanjanja.
Najbolje je sprečiti problem pre nego što nastane. Po jakoj kiši smanjite brzinu, povećajte odstojanje od vozila ispred i izbegavajte nagle promene pravca. Ne koristite tempomat kada su uslovi na putu takvi da zahtevaju stalno prilagođavanje brzine.
Kako akvaplaning izgleda u praksi i koliko dubina šare menja ponašanje automobila na mokrom putu, pogledajte u video-demonstraciji akvaplaninga organizacije TyreSafe.
Gume su prva linija odbrane
Šara na gumi nije samo dezen. Njeni žlebovi odvode vodu iz prostora između gazećeg sloja i asfalta, pomažući da se održi kontakt sa podlogom. Kako se šara troši, sposobnost odvođenja vode se smanjuje, pa rizik od akvaplaninga raste.
Zato pre jeseni proverite dubinu šare na svim gumama, ali i da li se one troše ravnomerno. Ako je jedna strana gume vidno istrošenija od druge, uzrok može biti nepravilna geometrija trapa, problem sa vešanjem ili neodgovarajući pritisak.
Pritisak je podjednako važan. Proveravajte ga kada su gume hladne i pridržavajte se vrednosti koje preporučuje proizvođač automobila. Te informacije obično se nalaze na nalepnici na okviru vrata, poklopcu rezervoara ili u uputstvu vozila. Maksimalni pritisak ispisan na bočnoj strani gume nije isto što i preporučeni pritisak za vaš automobil.
Obratite pažnju i na starost i fizičko stanje guma. Naprsline, izbočine, oštećenja i neravnomerno trošenje razlog su za stručnu proveru, čak i kada šara na prvi pogled deluje dovoljno duboko.
Servisi za japanska i južnokorejska vozila sa više od 20 godina iskustva. Zakažite pregled ili servis vozila ovde.
Šta još na automobilu mora da bude ispravno?
Gume su ključne, ali bezbednost na mokrom putu zavisi od celog vozila.
Kočnice moraju da rade pravilno i ravnomerno. Na mokrom kolovozu zaustavljanje može trajati duže nego na suvom, pa je važno da kočioni sistem bude u dobrom stanju i da vozač ostavi dovoljno prostora za reakciju.
Amortizeri i vešanje pomažu točkovima da održavaju kontakt sa podlogom. Istrošeni delovi mogu da pogoršaju stabilnost i ponašanje vozila, naročito pri prelasku preko neravnina ili u krivinama. Važni su i upravljački sistem i pravilna geometrija trapa.
Brisači, tečnost za pranje stakala i svetla takođe su deo pripreme za kišne dane. Ako voda i prljavština sa drugih vozila smanje vidljivost, teže ćete uočiti lokve, oštećenja kolovoza i prepreke. Metlice koje ostavljaju tragove ili preskaču po staklu treba proveriti ili zameniti, a sva svetla moraju biti funkcionalna.
Tokom redovne kontrole korisno je proveriti i akumulator, nivoe odgovarajućih tečnosti i opšte stanje vozila. Ako automobil vuče u jednu stranu, nestabilan je u krivinama ili se gume troše neravnomerno, nemojte problem pripisivati samo lošem putu — uzrok može biti i u stanju vozila.
Kada treba postaviti zimske gume?
U Srbiji su zimske gume obavezne od 1. novembra do 1. aprila kada se na kolovozu nalaze sneg, led ili poledica. U tim uslovima moraju biti postavljene na sva četiri točka, a dubina gazećeg sloja mora biti najmanje 4 mm. To ne znači da su zakonski obavezne tokom celog navedenog perioda bez obzira na stanje kolovoza.
Ipak, pripremu ne treba ostavljati za prvi sneg. Jesen je dobar trenutak da proverite stanje postojećih guma i planirate zamenu ako su istrošene ili oštećene.
Imajte na umu da zimske gume same po sebi ne garantuju zaštitu od akvaplaninga. I one moraju imati odgovarajuću šaru i pritisak, a brzina uvek mora biti prilagođena količini vode i stanju puta.
Bezbednost počinje pre nego što naiđete na lokvu
Akvaplaning može nastati tokom cele godine, ali kišni jesenji dani dobar su podsetnik koliko je važno da automobil bude spreman za mokar kolovoz. Dovoljno duboka i neoštećena šara, pravilan pritisak, ispravne kočnice i vešanje, dobri brisači i prilagođena brzina čine važnu celinu.
Kada se na putu pojave voda, lišće i blato, vozite mirnije, povećajte odstojanje i izbegavajte nagle manevre. Ako automobil pokazuje znake nestabilnosti ili se gume ne troše ravnomerno, proverite stanje vozila u servisu.
Nekoliko jednostavnih provera može znatno da smanji rizik i pomogne da vožnja po mokrom putu bude bezbednija — u jesen i tokom ostatka godine.