Tempomat, bilo klasični ili adaptivni, su sa početkom 21. veka sve češće se nalazili među standardnom opremom japanskih i korejskih vozila koja stižu na tržište Srbije da bi, u poslednjih 10 godina postali uobičajena funkcija koju poseduje automobil. Vozačima u Beogradu i širom zemlje pruža olakšanje na dužim relacijama, smanjenje umora i efikasniju potrošnju goriva. Ipak, važno je razumeti razlike u funkcionalnosti ova dva sistema i koje tehničke komponente su neophodne za njihovo pravilno funkcionisanje.
Klasični tempomat funkcioniše tako što vozač sam postavlja željenu brzinu, a sistem je održava bez potrebe za pritiskanjem papučice gasa. Idealan je za otvorene puteve i auto-puteve, posebno kada su uslovi vožnje stabilni. Međutim, klasični tempomat ne reaguje na vozila ispred – vozač mora ručno da uspori ili isključi sistem ako se pojavi prepreka.
Servisi za japanska i južnokorejska vozila u Žarkovu i na Novom Beogradu. Zakažite servis ili nam postavite pitanje na stranici kontakt.
Adaptivni tempomat je napredniji sistem koji koristi radare, laserske senzore i/ili kamere da prati vozila ispred. On automatski prilagođava brzinu – usporava kada se približava drugom vozilu i ponovo ubrzava kada se put oslobodi. Praktičan je na auto-putevima sa promenljivim ritmom saobraćaja. Za njegovu ispravnu funkciju, osim funkcije upravljanje putem žice (en.steer-by-wire ili drive-by-wire), neophodni su i senzori, radar modul i često ECU jedinica (kompjuterski računar) koja podržava ovu opciju. Ugradnja adaptivnog tempomata u vozila koja ga fabrički ne podržavaju može biti tehnički i finansijski zahtevna.
Glavna razlika između ova dva sistema je u reaktivnosti. Klasični tempomat održava brzinu – bez obzira šta se dešava ispred vas. Adaptivni tempomat prepoznaje situaciju i reaguje, ali i dalje unutar ograničenja svoje tehnologije. Na primer, ne prepoznaje uvek pešake, bicikliste ili vrlo sporo kretanje u gradskoj vožnji. Kada su u pitanju Toyota, Honda, Mazda, Kia i Hyundai, ova funkcionalnost je prisutna u svim novijim modelima, uglavnom od 2015. godine pa do danas.
Vožnja sa adaptivnim tempomatom je znatno udobnija na autoputu, ali u većim gradovima sa gustim saobraćajem, poput Beograda, može biti nepredvidiva, posebno pri naglim kočenjima i ubacivanju drugih vozila. Klasični tempomat je jednostavniji i često stabilniji, ali zahteva konstantnu pažnju.
U sledećem članku – više o bezbednosnim aspektima korišćenja oba sistema.