Prve nedelje nove školske godine već su iza nas, a sa njima se u Beograd vratila i dobro poznata jutarnja slika: kolone automobila ispred škola, roditelji koji pokušavaju da što bliže ulazu ostave decu i mnogo više mladih pešaka na ulicama.
Za vozače to znači da školske zone ponovo zahtevaju posebnu pažnju.
Ograničenje od 30 km/h jeste jedna od najvažnijih mera bezbednosti, ali samo usporavanje nije dovoljno ako vozač nema dobar pregled nad prostorom ispred automobila.
Poseban problem nastaje upravo u vreme kada roditelji dovode decu u školu, jer nepravilno zaustavljena i parkirana vozila mogu da zaklone decu koja prilaze pešačkom prelazu ili pokušavaju da pređu ulicu.
30 km/h nije slučajno ograničenje
U Srbiji je brzina u zoni škole u naselju ograničena na 30 km/h, u vremenu od 7 do 21 čas, osim ako saobraćajnim znakom nije drugačije određeno. Van naselja u zoni škole važi ograničenje od 50 km/h, osim ako signalizacija propisuje drugačije.
Manja brzina vozaču daje više vremena za reakciju i smanjuje posledice eventualnog sudara.
Zato 30 km/h nije brzina koju treba shvatiti kao preporuku, već kao zakonsko ograničenje u odgovarajuće označenim zonama škole.
Ipak, postoji situacija u kojoj ni propisanih 30 km/h ne rešava ceo problem.
Kada parkirani automobil sakrije dete
Zamislite tipično jutro ispred beogradske škole.
Jedan automobil je zaustavljen uz pešački prelaz. Drugi stoji odmah iza njega. Sa druge strane ulice parkiran je kombi. Između vozila pokušava da prođe dete sa rancem.
Vozač koji prilazi prelazu može da vozi tačno 30 km/h, a da dete ipak ne vidi na vreme.
Upravo zato Agencija za bezbednost saobraćaja upozorava da deca ne treba da prelaze ulicu između parkiranih vozila, jer ih vozači tada mnogo teže uočavaju. Agencija takođe upozorava roditelje da ne parkiraju na trotoaru ili pešačkom prelazu, jer se time smanjuje preglednost i ugrožavaju druga deca.
To je važna razlika između brzine automobila i preglednosti saobraćaja: prvo možemo kontrolisati pritiskom na kočnicu, drugo može nestati zbog automobila koji je ostavljen „samo na minut“.
„Samo da mi dete izađe“
Ujutru ispred škole ova rečenica zvuči bezazleno.
„Samo da izađe.“
„Neću se zadržavati.“
„Samo minut.“
Ali automobil koji stoji samo minut i dalje može da zakloni pešački prelaz ili dete koje se približava kolovozu.
U ranijim septembarskim kontrolama u zonama škola saobraćajna policija je registrovala veliki broj prekršaja. RTS je, pozivajući se na podatke policije, izvestio o gotovo 18.000 prekršaja u blizini škola tokom jedne takve akcije, među kojima je bilo i gotovo 5.000 prekoračenja brzine. Policija je posebno ukazala na problem parkiranja na pešačkim prelazima, jer vozilo može da zakloni dete od drugih učesnika u saobraćaju.
Dakle, nije tačno da je problem brzine nestao. Ali nije tačno ni da je dovoljno samo gledati brzinomer.
Najbliže školi nije uvek najbezbednije
Roditelj koji svakog jutra pokušava da automobilom priđe što bliže školskom ulazu ima razumljiv cilj: dete treba što brže i jednostavnije da izađe iz automobila. Ali najbliže mesto nije nužno i najbezbednije.
Ako automobil mora da stane na pešačkom prelazu, trotoaru, uglu raskrsnice ili drugom mestu na kojem smanjuje preglednost, nekoliko dodatnih desetina metara pešačenja može biti mnogo bolje rešenje.
Agencija za bezbednost saobraćaja preporučuje roditeljima da decu ostavljaju na bezbednom i dozvoljenom mestu i da vode računa da dete izađe na stranu trotoara, a ne direktno u kolovoz.
To je posebno važno za mlađu decu koja još nemaju dovoljno iskustva da pravilno procene brzinu i udaljenost vozila.
Trotoar nije produžetak parkinga
Još jedan prizor koji se često može videti u školskim zonama jeste automobil zaustavljen ili parkiran na trotoaru.
Roditelju to može izgledati kao način da ne smeta saobraćaju – pešaku situacija izgleda potpuno drugačije!
Ako automobil zauzme trotoar, dete koje pešači do škole mora da ga zaobiđe. U zavisnosti od širine ulice i drugih prepreka, to može značiti približavanje kolovozu ili čak izlazak na njega.
Zato automobil ostavljen na trotoaru ne rešava problem gužve. Samo ga premešta sa jednog učesnika u saobraćaju na drugog.
Vozač u školskoj zoni mora da očekuje neočekivano
Kod škole nije dovoljno voziti 30 km/h i gledati pravo. Treba očekivati da se dete može pojaviti iza parkiranog automobila, između vozila ili u trenutku kada drugi automobil upravo napušta parking.
Zato je u školskoj zoni od izuzetne važnosti smanjiti brzinu, povećati odstojanje i aktivno tražiti pešake.
Posebnu pažnju treba obratiti na pešačke prelaze, raskrsnice, izlaze iz parkinga i mesta na kojima parkirana vozila smanjuju vidljivost.
Početak školske godine nije samo prvih nekoliko dana
Navika na novu školsku rutinu formira se tokom prvih nedelja, ali jutarnja gužva ispred škola ne nestaje kada prođe 1. septembar.
Naprotiv, svakodnevno dovođenje dece u školu traje mesecima.
Zato se i vozačke navike moraju prilagoditi školskoj zoni tokom cele školske godine, a ne samo prvih nekoliko dana nastave.
Agencija za bezbednost saobraćaja preporučuje roditeljima da sa decom prođu put od kuće do škole i ukažu im na mesta sa slabijom preglednošću, pešačke prelaze, izlaze iz garaža i druge potencijalno rizične tačke.
A šta automobil ima sa tim?
Mnogo više nego što se na prvi pogled čini. Početak školske godine vraća veliki broj vozača u svakodnevnu jutarnju gradsku vožnju. Više stajanja, kretanja iz mesta, kočenja i kratkih relacija predstavlja drugačiji režim rada od vožnje otvorenim putem.
Kod starijih automobila zato vredi proveriti osnovne stvari koje su posebno važne u gradskoj gužvi: kočnice, pneumatike, svetla, brisače, rashladni sistem, akumulator i klima uređaj.
Ako automobil svakog jutra prevozi decu, ispravnost ovih sistema nije stvar komfora. To je deo odgovorne vožnje.
30 km/h je početak, a ne kraj priče
Bezbednost dece u blizini škole ne može da se svede na jedan broj na brzinomeru.
Ograničenje od 30 km/h je važna zaštitna mera ali najbolje funkcioniše kada ga prate dobra preglednost, pravilno parkiranje, bezbedni pešački prelazi i pažnja svih učesnika u saobraćaju.
Ako automobil ide brzinom od 30 km/h, ali dete vidi tek kada izađe iza parkiranog vozila, deo problema i dalje postoji.
Zato tokom cele školske godine važi jednostavno pravilo: Uspori. Pogledaj. Očekuj dete.
A ako dete vozite u školu, pokušajte da automobilom ne napravite prepreku drugoj deci koja do škole dolaze peške.Jer nekoliko minuta uštede u jutarnjoj gužvi nije vredno toga da neko dete bude skriveno od pogleda vozača.