Deo 4 — Najčešći problemi sa ECU-om i kako ih prepoznati
ECU je mozak svakog modernog automobila — ali kao i svaki mozak, i on ponekad „zaboli“.
Iako su japanski i korejski automobili poznati po pouzdanosti, kvarovi na elektronskoj jedinici nisu nemogući. U ovom delu objašnjavamo koji su simptomi, zašto se javljaju i kako možete na vreme da reagujete.
Ovaj članak je četvrti deo serijala o kompjuteru motora automobila. U prethodnom delu smo se bavili nadogradnjama. Napominjemo da je serijal informativnog karaktera i da se tehnički detalji i procedure mogu razlikovati u zavisnosti od vozila.
Najčešći simptomi kvara ECU-a
Postoji više znakova da se nešto dešava sa centralnom jedinicom motora:
- Teško paljenje motora – posebno kod hladnog starta može ukazivati na to da ECU možda ne prepoznaje ispravno senzore temperature, goriva ili pritiska.
- Nepravilan rad u leru – ako obrtaji „plešu“ bez razloga, moguće je da ECU ne šalje tačne podatke o ubrizgavanju goriva.
- Naglo gubljenje snage ili trzanje u vožnji – ECU prelazi u tzv. sigurni mod (en. safe mode) kada prepozna problem.
- Povećana potrošnja goriva – zbog pogrešne mešavine goriva i vazduha.
- Nemogućnost komunikacije sa dijagnostikom – u težim slučajevima, dijagnostički uređaj ne može ni da se poveže, što može ukazivati na fizičko oštećenje ECU-a.
Zašto dolazi do problema?
Vlaga i temperaturne promene – kod vozila koja stoje napolju ili su često u promenljivim uslovima (npr. zimi), vlaga može ući u konektore i izazvati koroziju.
- Vibracije i mehanička oštećenja – naročito kod starijih modela gde je ECU postavljen blizu motora.
- Loša masa i električni spojevi – čest uzrok kod vozila s godinama iza sebe.
- Prethodne nestručne intervencije – loše urađeno remapiranje, neoriginalni kablovi ili čip tjuning mogu izazvati kratke spojeve i oštećenja.
- Preveliki napon iz alternatora – kod neispravnog regulatora napona može „spržiti“ delove ECU-a.
Servisi za japanska i južnokorejska vozila sa više od 20 godina iskustva. Zakažite pregled ili servis vozila ovde.
Kako dijagnostikovati problem
Prvi korak je OBD-II dijagnostika – svaki servis danas poseduje skener koji očitava kodove grešaka.
Kod japanskih modela (npr. Toyota, Honda, Mazda) greške su vrlo precizno označene, pa se lako otkrije koji senzor ili deo sistema pravi problem. Kod korejskih modela (Hyundai, Kia) softver može ponekad prikazati generičku grešku, pa je potrebno detaljnije čitanje pomoću specijalizovanog alata (npr. GDS). Ako dijagnostika ne može da se poveže – ECU se najčešće mora testirati van vozila. Postoje specijalizovane radionice koje imaju „test bench“ za ECU jedinice, gde se one povezuju na simulirani sistem i proverava se rad svih komponenti.
Može li se ECU popraviti?
U mnogim slučajevima – da.
Kvarovi poput korozije na pinovima, oštećenja konektora, pregorelih tranzistora ili memorijskih čipova mogu se sanirati.
U Srbiji postoje radionica koje popravljaju ECU-e, što je često znatno povoljnije od kupovine novog (čija cena lako zna zna dostići i 500–1000 €).
Važno: ako ste već imali problem sa vlagom, obavezno proverite i instalaciju i konektore, da se kvar ne ponovi.
Prevencija
Najbolja zaštita je redovno održavanje i pravilan pristup:
- Ne perite motor pod pritiskom bez zaštite ECU-a i senzora.
- Redovno proveravajte konektore i kontakte, posebno ako vozite starije vozilo.
- Ako menjate akumulator, ili to dajte profesionalcu da uradi ili makar uvek prvo isključite minus pol.
- Ne radite čip-tuning kod neproverenih majstora.
Sledeći, 5. deo serijala, biće posvećen budućnosti ECU-a — elektrifikaciji, naprednim sistemima veštačke inteligencije u upravljanju vozilom i mogućima pravcima razvoja kod kod japanskih i korejskih proizvođača.