Ako ste do sada saznali šta je ECU i kako funkcioniše (1. deo serijala), kao i kojim se razlikama između japanskih i korejskih sistema bavili (2. deo serijala), sada je vreme da pređemo na konkretno pitanje: može li se ECU nadograditi, i zašto bi to vozač japanskog ili korejskog automobila hteo da uradi? Takođe ćemo pogledati moguće probleme i ograničenja koji idu uz takve zahvate.
Ovaj članak je treći deo serijala o kompjuteru motora automobila. Napominjemo da je serijal informativnog karaktera i da se tehnički detalji i procedure mogu razlikovati u zavisnosti od vozila.
Šta znači „nadogradnja“ ECU-a?
Nadogradnja ECU-a može biti izvedena na dva glavna načina:
- Softverska izmena – remapiranje, ponovna kalibracija originalnog ECU-a sa novom mapom (ubrizgavanje goriva, paljenje, turbo, tranzicija menjača). Na taj način se koristi originalni hardver, ali se promeni „mapa“.
- Hardverska izmena ili zamena – instalacija postprodajnog (en. aftermarket) ECU-a (potpuna zamena jedinice novom ili dodatni ECU – en. piggy-back) ili nadogradnja hardvera (npr. senzor, turbo, interkuler) koja zahteva da ECU „ima“ novu mapu za te izmene.
Zašto se nadograđuje kompjuter motora?
- Viša snaga i obrtni moment – posebno kod turbo motora, izmena mape može doneti 10-30% više snage ako je napravljena stručno.
- Bolji osećaj vožnje – linearan odaziv papučice gasa, manje kašnjenja turbopunjenja, bolja reakcija vozila.
- Optimizacija za druge modifikacije – ako ste već ugradili bolji izduv, sport-usisnik, interkuler ili turbo, standardna mapa možda ne iskorišćava pun potencijal automobila. Tada je remapiranje neophodano.
- Ušteda goriva (u određenim slučajevima) – kod motora koji imaju prostora za optimizaciju, bolja mapa može smanjiti potrošnju pri umerenoj vožnji.
Na šta obratiti pažnju?
Japanski modeli (Toyota, Honda, Mazda) često imaju robusne, dobro zaštićene ECU-e sa jasnim mapama. Kod njih remapiranje može biti precizno, ali zahteva stručnost i često je manjeg efekta.
Korejski modeli (Hyundai, Kia) sa Bosch/KeFico/Continental komponentama imaju veliki potencijal, ali razlikuju se po varijantama i zahtevaju pažljivu identifikaciju ECU-a (npr. model, softverska verzija, IMMO status) pre remapiranja.
Kod oba, važno je znati tačno koji ECU imate, koja je verzija softvera i da li je vozilo servisirano kako treba — jer loša interpretacija može dovesti do problema.
Servisi za japanska i južnokorejska vozila sa više od 20 godina iskustva. Zakažite pregled ili servis vozila ovde.
Rizici, ograničenja i „ali“
Kao i sve u životu rad na računaru motora nosi sa sobom i određene posledice. Tako, na primer, mnogi proizvođači poništavaju naloge za garanciju ako se utvrdi da je softver izmenjen. Propratni efekat je i da modifikacija mape može uticati na emisije gasova, EGR, DPF i slično, što može prouzrokovati problem kod tehničkog pregleda. Ako niste dobro odabrali profesionalca iz ove oblasti loše remapiranje ili neusklađen hardver može prouzrokovati detonaciju, pregrevanje, brže habanje motora ili turbo punjača.
Konačno, uzmite u obzir da standardni ECU-evi imaju hardverska i softverska ograničenja pa ne treba očekivati „čudo“: modifikacija ne može da pređe bez granice fiziku motora i drugih komponenti.
Kako da to uradite ispravno?
Pronađite servis koji ima iskustva sa vašim modelom (posebno ako je japanski/korejski) i proverite da li rade bench programiranje ili verifikaciju mape. Tražite da se obavezno napravi rezervnu kopija originalne mape da u slučaju problema može da se vrati na fabričko stanje. Nakon zahvata pratite stanje motora nakon remapa: temperature, pritiska ulja, lambda vrednosti, poruke grešaka.
Ako svakodnevno upotrebljavate automobil u gradu ili za kratke relacije razmislite o „soft tuning“ koji je više za ekonomiju i odziv, nego najveću snagu.
U sledećem delu serijala bavićemo se najčešćim problemima kada su u pitanju kompjuteri motora i kako ih prepoznati.